Што е БПА и зошто е лоша за вас?

БПА е индустриска хемикалија што може да се најде во храната на луѓето. Некои експерти тврдат дека е токсична и дека луѓето треба да се трудат да ја избегнуваат. Но дали БПА е навистина лоша и дали треба да ја избегнувате по секоја цена? Ова е детален преглед на БПА и нејзините ефекти врз здравјето.

Што е БПА?

БПА (бисфенол-А, BPA) е хемикалија што се додава на многу комерцијални производи, вклучувајќи садови за храна и хигиенски производи. За прв пат беше откриена во 1890-тите години, а хемичарите сфатија дека може да се меша со други соединенија за производство на силна и издржлива поликарбонатна пластика. Овие денови, пластика што содржи БПА се користи за изработка на садови за храна, шишиња за бебиња и други производи. БПА исто така се користи и за правење епоксидни смоли, кои се ставаат на внатрешната обвивка на конзервите за конзервирана храна за да не дојде до кородирање и кршење на металот.

БПА е синтетичко соединение што може да се најде во многу видови на пластика, како и во внатрешната обвивка на конзервите за конзервирана храна.

Кои производи содржат најмногу БПА?

Производи кои често се среќаваат, а може да содржат БПА се:

  • Производи спакувани во пластични садови
  • Конзервирана храна
  • Производи за нега на телото
  • Женски хигиенски производи
  • Потврди (сметки) од термален печатач
  • ЦД-а и ДВД-а
  • Електрични апарати за домаќинство
  • Стакла за очила
  • Спортска опрема
  • Стоматолошки залевачи

Вреди да се напомене дека многу произведувачи сè уште не преминале на производи кои не содржат БПА, кај кои БПА се заменува со бисфенол-С (БПС, BPS) или бисфенол-Ф (БПФ, BPF). Сепак, неодамнешни истражувања покажуваат дека дури и мали концентрации на БПС и БПФ може да ја нарушат функцијата на вашите клетки на сличен начин како БПА. Па така шишињата кои не содржат БПА може и не се вистинско решение.

Пластичните производи обележани со броеви за рециклирање 3 или 7, или буквите „ПЦ“ („PC“) најверојатно содржат БПА, БПС или БПФ.

БПА и нејзините алтернативи – БПС и БПФ – може да се најдат во многу производи кои често се користат и кои често се обележани со кодовите за рециклирање 3 или 7, или буквите „ПЦ“.

Како БПА се внесува во телото?

Главниот извор на изложеност на БПА е преку вашата исхрана. Тоа е затоа што кога се прават садовите со БПА, не целата БПА е запечатена во производот. Тоа дозволува дел да се ослободи и да се измеша со содржината на садот кога внатре ќе се стави храна или течност.

На пример, едно скоро истражување наоѓа дека нивото на БПА во урината се намалува за 66 % во следните три дена после избегнување на спакувана храна. Друго истражување опфаќа учесници кои јаделе една порција свежа или конзервирана супа дневно во период од пет дена. Нивото на БПА во урината било 1 221 % повисоко кај тие кои консумирале конзервирана супа. Покрај тоа, Светската здравствена  организација (СЗО) објави дека нивото на БПА кај доени бебиња е до 8 пати пониско од истото кај бебиња хранети со течна формула од шишиња кои содржат БПА.

Исхраната е далеку најголемиот извор на БПА за луѓето, особено спакуваната и конзервираната храна. Бебиња хранети со формула од шишиња кои содржат БПА исто така имаат и високо ниво на БПА во нивната тела.

Дали БПА е лоша за вас?

Многу експерти тврдат дека БПА е штетна, но други не се согласуваат со тоа. Овој дел објаснува што прави БПА во телото и зошто нејзините здравствени ефекти остануваат контроверзни.

Биолошките механизми на БПА

Се кажува дека БПА ја имитира структурата и функцијата на хормонот естроген. Поради својот естрогеноиден облик, БПА може да се врзе за рецепторите за естроген и да влијае врз телесните процеси, како раст, клеточна репарација, развој на фетусот, ниво на енергија и репродукција.

Покрај тоа, БПА  може да има способност да стапи во интеракција со други хормонски рецептори, како рецепторите за тироидните хормони, а со тоа да ја промени и нивната функција.

Вашето тело е осетливо на промени во нивото на хормоните, што е причина зошто способноста на БПА да го имитира естрогенот се верува дека влијае врз вашето здравје.

Контроверзноста на БПА

Со оглед на информациите наведени погоре, многу луѓе се прашуваат дали БПА треба да биде забранета. Нејзината употреба веќе е ограничена во ЕУ, Канада, Кина и Малезија, особено во производите за бебиња и мали деца. Некои држави од САД го следат примерот, но не се воспоставени никакви федерални прописи.

Во 2014-тата година, ФДА (FDA, The United States Food and Drug Administration) го објави својот најнов извештај, кој го потврди ограничувањето на дневната доза на изложеност од 50 mcg/kg од 1980-тите години и заклучи дека БПА е најверојатно безбедна во моментално дозволеното ниво.

Сепак, едно истражување на глодари покажува негативни ефекти од БПА на многу пониски нивоа, како 10 mcg/kg. Исто така едно истражување на мајмуни покажува дека исти нивоа како тие што моментално се измерени кај луѓето имаат негативни ефекти врз репродукцијата.

Еден преглед од 2006-тата година може да помогне да се објаснат разликите. Открива дека сите истражувања финансирани од индустријата не наоѓаат ефекти од изложеноста на БПА, додека 92 % од истражувањата кои не се финансирани од индустријата наоѓаат значајни негативни ефекти.

БПА има слична структура како хормонот естроген. Може да се врзе за рецепторите за естрогенот и да влијае на функцијата на телото.

БПА може да предизвика неплодност кај мажите и жените

БПА може да влијае на повеќе аспекти на плодноста. Едно истражување забележува дека жените со чести спонтани абортуси имале околу 3 пати повеќе БПА во нивниот крвоток за разлика од жените со успешна бременост. Други истражувања на жени подложени на третмани за плодност покажуваат дека тие со повисоки нивоа на БПА имаат пропорционално создавање на помал број на јајце клетки и може да бидат со два пати помала веројатност да забременат. Помеѓу паровите со ин витро оплодување, мажите со најголеми нивоа на БПА се со 30-46 % поголема веројатност да создадат ембриони поподложни на оштетувања. Друго посебно истражување наоѓа дека мажите со повисоки нивоа на БПА се со 3-4 пати поголема веројатност да имаат ниска концентрација на сперма и мал број на сперматозоиди.

Покрај тоа, кај мажите кои работат во Кина во компании кои произведуваат БПА забележана е 4,5 пати поголема еректилна потешкотија и помало целокупно задоволство од сексуалниот живот отколку кај другите мажи.

Сепак, иако погоре наведените ефекти се забележливи, неколку неодамнешни прегледи се согласуваат дека се потребни повеќе истражувања за да се зајакнат доказите.

Неколку истражувања покажуваат дека БПА може негативно да влијае на повеќе аспекти од плодноста и кај мажите и жените.

Негативни ефекти од БПА кај бебињата

Повеќето истражувања – но не сите – забележуваат дека децата родени од мајки изложени на БПА на работа тежат до 0,2 kg помалку при раѓање отколку децата од мајки кои не биле изложени. Децата родени од родители кои биле изложени на БПА исто така покажуваат тенденција кон помало аногенитално растојание, што понатаму насочува на хормонални ефекти на БПА за време на развојот. Покрај тоа, децата родени од мајки со повисоки нивоа на БПА се похиперактивни, понервозни и подепресивни. Тие исто така покажуваат 1,5 пати поголема емоционална реактивност и 1,1 пати поголема агресивност.

И на крај, изложеноста на БПА во текот на почетокот на животот исто така се смета дека влијае и врз развојот на ткивата на простатата и дојките на начин што го зголемува ризикот од рак.

Сепак, иако има и повеќе од доволно истражувања на животни што го поддржуваат тоа, истражувањата на луѓе не се многу убедливи.

Изложеноста на БПА во текот на почетокот на животот може да влијае врз телесната тежина при раѓање, хормоналниот развој, однесувањето и ризикот од рак во подоцнежниот живот.

Изложеноста на БПА се поврзува со срцеви заболувања и дијабетес тип 2

Истражувања на луѓе ја испитуваат врската помеѓу нивото на БПА и крвниот притисок. Тие забележуваат 27-135 % поголем ризик од висок крвен притисок кај луѓе со високи нивоа на БПА.

Додека пак едно истражување на 1 455 Американци ги поврзува високите нивоа на БПА со 18-63 % поголем ризик од срцеви заболувања и 21-60 % поголем ризик од дијабетес. Во едно подоцнежно истражување , повисоките нивоа на БПА се поврзуваат со 68-130 % поголем ризик од развој на дијабетес тип 2.

А учесниците со највисоки нивоа на БПА се со 37 % поголема веројатност да имаат отпорност на инсулин, или инсулин резистентност, клучен двигател на метаболен синдром и дијабетес тип 2.

Сепак, некои истражувања не наоѓаат поврзаност помеѓу БПА и тие заболувања.

Повисоките нивоа на БПА се чини дека се поврзани со зголемен ризик од дијабетес тип 2, висок крвен притисок и срцеви заболувања.

БПА може да го зголеми вашиот ризик од дебелина

Забележано е дека жените со прекумерна телесна тежина имаат 47 % повисоки нивоа на БПА од жените со нормална телесна тежина. Неколку истражувања исто така покажуваат дека учесниците со највисоки нивоа на БПА имаат 50-85 % поголема веројатност да имаат прекумерна телесна тежина и 59 % поголема веројатност да имаат поголем обем на половината. Но не сите истражувања ги потврдуваат тие наоди. Интересно е тоа што слични шеми се забележани и кај децата и кај возрасните. Сепак, иако пренаталната изложеност на БПА се поврзува со зголемена телесна тежина кај животните, тоа сè уште не е цврсто потврдено кај луѓето.

Изложеноста на БПА е поврзана со зголемен ризик од прекумерна телесна тежина и зголемување на обемот на половината. Сепак, потребни се повеќе истражувања.

БПА може да предизвика и други здравствени проблеми

Изложеноста на БПА исто така може да биде поврзана и со следните здравствени нарушувања:

  •        Синдром на полицистични јајници (ПЦОС) (PCOS)
    Забележано е дека нивото на БПА е 46 % повисоко кај жени со PCOS споредено со здрави жени.
  •        Предвремено породување
    Жените со повисоко ниво на БПА за време на бременоста имаат 91 % поголема веројатност за предвремено породување пред 37-мата недела.
  •        Астма
    Висока пренатална изложеност на БПА, особено во 16-тата недела, се поврзува со 130 % зголемен ризик од отежнато дишење кај доенчиња под 6 месеци. Изложеност на БПА во рано детство исто така се поврзува и со отежнато дишење во подоцнежно детство.
  •        Нарушување на функцијата на црниот дроб
    Високи нивоа на БПА се поврзуваат со 29 % поголем ризик од абнормални нивоа на ензими на црниот дроб.
  •        Нарушување на функцијата на имунолошкиот систем
    Нивото на БПА може да се поврзе со влошување на функцијата на имунолошкиот систем.
  •        Нарушување на фукцијата на тироидната жлезда
    Повисоки нивоа на БПА се поврзуваат со абнормални нивоа на тироидни хормони, што укажува на нарушена функција на тироидната жлезда.
  •        Нарушување на мозочната функција
    Кај африкански зелени мајмуни изложени на нивоа на БПА кои се сметаат за безбедни од ЕПА, се покажува загуба на врските помеѓу мозочните клетки.

Изложеноста на БПА исто така се поврзува и со неколку други здравствени проблеми. Потребни се повеќе истражувања за да се потврдат тие наоди.

Како да ја минимизирате вашата изложеност на БПА

Со оглед на наведените негативни ефекти во толку многу истражувања, најверојатно би сакале да се обидете да ја избегнувате БПА. Иако целосно избегнување може да биде невозможно, постојат некои начини на кои можете да се ослободите од поголемиот дел.

Следуваат неколку ефикасни начини како да ја минимизирате вашата изложеност на БПА:

  •        Избегнувајте спакувана храна
    Јадете претежно свежи природни производи. Држете се понастрана од конзервирана храна и производи спакувани во пластични садови означени со броеви за рециклирање 3 или 7, како и буквите „ПЦ“ („PC“).
  •        Пијте од стаклени шишиња
    Купувајте течности кои доаѓаат спакувани во стаклени шишиња наместо пластични шишиња или во лименки и користете стаклени шишиња за бебиња наместо пластични.
  •        Држете се на страна од БПА производи
    Колку што е можно, ограничете го вашиот контакт со сметки.
  •        Бидете селективни со играчките
    Бидете сигурни дека пластичните играчки што ги купувате за вашето дете се направени од материјал што не содржи БПА, особено тие играчки кои најверојатно децата ќе ги џвакаат или цицаат.
  •        Не ставајте пластични садови во микробранова печка
    Храната чувајте ја и подготвувајте ја во микробранова печка во стаклени садови наместо пластични.
  •        Купувајте формула за доенчиња во прав
    Некои луѓе препорачуваат прав наместо течност од садови што содржат БПА бидејќи за течноста е поверојатно дека ќе ја апсорбира БПА од садот.

Постојат неколку едноставни начини како значително да ја намалите вашата изложеност на БПА од исхраната и животната средина.

Дали треба да се грижите за БПА?

Во прилог на доказите, најверојатно е добра идеја за вас да преземете некои чекори за да ја ограничите вашата изложеност на БПА.

Особено бремените жени може да имаат голема корист доколку направат обид да ја избегнуваат БПА колку што е можно, особено во раните фази од бременоста. Додека за другите, повремено пиење од „ПЦ“ пластично шише или повремено јадење од конзерва веројатно не е причина за паника.

Заменувањето на пластичните садови со садови што не содржат БПА бара многу малку труд за потенцијално големо влијание. А кога се работи за исхраната, свежите природни производи поврзани со оптимално здравје, ретко доаѓаат спакувани во садови што содржат БПА.

Алина Петре, регистриран диететичар со специјалност спортска исхрана

Извори:

Alonso-Magdalena, P., Morimoto, S., Ripoll, C., Fuentes, E., & Nadal, A. (2006). The estrogenic effect of bisphenol A disrupts pancreatic beta-cell function in vivo and induces insulin resistance. Environmental health perspectives, 114(1), 106–112. https://doi.org/10.1289/ehp.8451

Ayyanan, A., Laribi, O., Schuepbach-Mallepell, S., Schrick, C., Gutierrez, M., Tanos, T., Lefebvre, G., Rougemont, J., Yalcin-Ozuysal, O., & Brisken, C. (2011). Perinatal exposure to bisphenol a increases adult mammary gland progesterone response and cell number. Molecular endocrinology (Baltimore, Md.), 25(11), 1915–1923. https://doi.org/10.1210/me.2011-1129

Bae, S., Kim, J. H., Lim, Y. H., Park, H. Y., & Hong, Y. C. (2012). Associations of bisphenol A exposure with heart rate variability and blood pressure. Hypertension (Dallas, Tex. : 1979), 60(3), 786–793. https://doi.org/10.1161/HYPERTENSIONAHA.112.197715

Bloom, M. S., Vom Saal, F. S., Kim, D., Taylor, J. A., Lamb, J. D., & Fujimoto, V. Y. (2011). Serum unconjugated bisphenol A concentrations in men may influence embryo quality indicators during in vitro fertilization. Environmental toxicology and pharmacology, 32(2), 319–323. https://doi.org/10.1016/j.etap.2011.06.003

Braun, J. M., Kalkbrenner, A. E., Calafat, A. M., Yolton, K., Ye, X., Dietrich, K. N., & Lanphear, B. P. (2011). Impact of early-life bisphenol A exposure on behavior and executive function in children. Pediatrics, 128(5), 873–882. https://doi.org/10.1542/peds.2011-1335

Braun, J. M., Yolton, K., Dietrich, K. N., Hornung, R., Ye, X., Calafat, A. M., & Lanphear, B. P. (2009). Prenatal bisphenol A exposure and early childhood behavior. Environmental health perspectives, 117(12), 1945–1952. https://doi.org/10.1289/ehp.0900979

Cantonwine, D., Meeker, J. D., Hu, H., Sánchez, B. N., Lamadrid-Figueroa, H., Mercado-García, A., Fortenberry, G. Z., Calafat, A. M., & Téllez-Rojo, M. M. (2010). Bisphenol a exposure in Mexico City and risk of prematurity: a pilot nested case control study. Environmental health : a global access science source, 9, 62. https://doi.org/10.1186/1476-069X-9-62

Carwile, J. L., & Michels, K. B. (2011). Urinary bisphenol A and obesity: NHANES 2003-2006. Environmental research, 111(6), 825–830. https://doi.org/10.1016/j.envres.2011.05.014

Carwile, J. L., Ye, X., Zhou, X., Calafat, A. M., & Michels, K. B. (2011). Canned soup consumption and urinary bisphenol A: a randomized crossover trial. JAMA, 306(20), 2218–2220. https://doi.org/10.1001/jama.2011.1721

Diamanti-Kandarakis, E., Bourguignon, J. P., Giudice, L. C., Hauser, R., Prins, G. S., Soto, A. M., Zoeller, R. T., & Gore, A. C. (2009). Endocrine-disrupting chemicals: an Endocrine Society scientific statement. Endocrine reviews, 30(4), 293–342. https://doi.org/10.1210/er.2009-0002

Donohue, K. M., Miller, R. L., Perzanowski, M. S., Just, A. C., Hoepner, L. A., Arunajadai, S., Canfield, S., Resnick, D., Calafat, A. M., Perera, F. P., & Whyatt, R. M. (2013). Prenatal and postnatal bisphenol A exposure and asthma development among inner-city children. The Journal of allergy and clinical immunology, 131(3), 736–742. https://doi.org/10.1016/j.jaci.2012.12.1573

Ehrlich, S., Williams, P. L., Missmer, S. A., Flaws, J. A., Berry, K. F., Calafat, A. M., Ye, X., Petrozza, J. C., Wright, D., & Hauser, R. (2012). Urinary bisphenol A concentrations and implantation failure among women undergoing in vitro fertilization. Environmental health perspectives, 120(7), 978–983. https://doi.org/10.1289/ehp.1104307

Geens, T., Aerts, D., Berthot, C., Bourguignon, J. P., Goeyens, L., Lecomte, P., Maghuin-Rogister, G., Pironnet, A. M., Pussemier, L., Scippo, M. L., Van Loco, J., & Covaci, A. (2012). A review of dietary and non-dietary exposure to bisphenol-A. Food and chemical toxicology : an international journal published for the British Industrial Biological Research Association, 50(10), 3725–3740. https://doi.org/10.1016/j.fct.2012.07.059

Geens, T., Apelbaum, T. Z., Goeyens, L., Neels, H., & Covaci, A. (2010). Intake of bisphenol A from canned beverages and foods on the Belgian market. Food additives & contaminants. Part A, Chemistry, analysis, control, exposure & risk assessment, 27(11), 1627–1637. https://doi.org/10.1080/19440049.2010.508183

Harley, K. G., Aguilar Schall, R., Chevrier, J., Tyler, K., Aguirre, H., Bradman, A., Holland, N. T., Lustig, R. H., Calafat, A. M., & Eskenazi, B. (2013). Prenatal and postnatal bisphenol A exposure and body mass index in childhood in the CHAMACOS cohort. Environmental health perspectives, 121(4), 514–520. https://doi.org/10.1289/ehp.1205548

Hunt, P. A., Lawson, C., Gieske, M., Murdoch, B., Smith, H., Marre, A., Hassold, T., & VandeVoort, C. A. (2012). Bisphenol A alters early oogenesis and follicle formation in the fetal ovary of the rhesus monkey. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 109(43), 17525–17530. https://doi.org/10.1073/pnas.1207854109

Kandaraki, E., Chatzigeorgiou, A., Livadas, S., Palioura, E., Economou, F., Koutsilieris, M., Palimeri, S., Panidis, D., & Diamanti-Kandarakis, E. (2011). Endocrine disruptors and polycystic ovary syndrome (PCOS): elevated serum levels of bisphenol A in women with PCOS. The Journal of clinical endocrinology and metabolism, 96(3), E480–E484. https://doi.org/10.1210/jc.2010-1658

Kim, K., & Park, H. (2013). Association between urinary concentrations of bisphenol A and type 2 diabetes in Korean adults: a population-based cross-sectional study. International journal of hygiene and environmental health, 216(4), 467–471. https://doi.org/10.1016/j.ijheh.2012.07.007

Lang, I. A., Galloway, T. S., Scarlett, A., Henley, W. E., Depledge, M., Wallace, R. B., & Melzer, D. (2008). Association of urinary bisphenol A concentration with medical disorders and laboratory abnormalities in adults. JAMA, 300(11), 1303–1310. https://doi.org/10.1001/jama.300.11.1303

Leranth, C., Hajszan, T., Szigeti-Buck, K., Bober, J., & MacLusky, N. J. (2008). Bisphenol A prevents the synaptogenic response to estradiol in hippocampus and prefrontal cortex of ovariectomized nonhuman primates. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 105(37), 14187–14191. https://doi.org/10.1073/pnas.0806139105

Li, D. K., Zhou, Z., Miao, M., He, Y., Wang, J., Ferber, J., Herrinton, L. J., Gao, E., & Yuan, W. (2011). Urine bisphenol-A (BPA) level in relation to semen quality. Fertility and sterility, 95(2), 625–30.e304. https://doi.org/10.1016/j.fertnstert.2010.09.026

Li, D., Zhou, Z., Qing, D., He, Y., Wu, T., Miao, M., Wang, J., Weng, X., Ferber, J. R., Herrinton, L. J., Zhu, Q., Gao, E., Checkoway, H., & Yuan, W. (2010). Occupational exposure to bisphenol-A (BPA) and the risk of self-reported male sexual dysfunction. Human reproduction (Oxford, England), 25(2), 519–527. https://doi.org/10.1093/humrep/dep381

Mahalingaiah, S., Meeker, J. D., Pearson, K. R., Calafat, A. M., Ye, X., Petrozza, J., & Hauser, R. (2008). Temporal variability and predictors of urinary bisphenol A concentrations in men and women. Environmental health perspectives, 116(2), 173–178. https://doi.org/10.1289/ehp.10605

Meeker, J. D., & Ferguson, K. K. (2011). Relationship between urinary phthalate and bisphenol A concentrations and serum thyroid measures in U.S. adults and adolescents from the National Health and Nutrition Examination Survey (NHANES) 2007-2008. Environmental health perspectives, 119(10), 1396–1402. https://doi.org/10.1289/ehp.1103582

Miao, M., Yuan, W., He, Y., Zhou, Z., Wang, J., Gao, E., Li, G., & Li, D. K. (2011). In utero exposure to bisphenol-A and anogenital distance of male offspring. Birth defects research. Part A, Clinical and molecular teratology, 91(10), 867–872. https://doi.org/10.1002/bdra.22845

Miao, M., Yuan, W., Zhu, G., He, X., & Li, D. K. (2011). In utero exposure to bisphenol-A and its effect on birth weight of offspring. Reproductive toxicology (Elmsford, N.Y.), 32(1), 64–68. https://doi.org/10.1016/j.reprotox.2011.03.002

Miyawaki, J., Sakayama, K., Kato, H., Yamamoto, H., & Masuno, H. (2007). Perinatal and postnatal exposure to bisphenol a increases adipose tissue mass and serum cholesterol level in mice. Journal of atherosclerosis and thrombosis, 14(5), 245–252. https://doi.org/10.5551/jat.e486

Mok-Lin, E., Ehrlich, S., Williams, P. L., Petrozza, J., Wright, D. L., Calafat, A. M., Ye, X., & Hauser, R. (2010). Urinary bisphenol A concentrations and ovarian response among women undergoing IVF. International journal of andrology, 33(2), 385–393. https://doi.org/10.1111/j.1365-2605.2009.01014.x

Moral, R., Wang, R., Russo, I. H., Lamartiniere, C. A., Pereira, J., & Russo, J. (2008). Effect of prenatal exposure to the endocrine disruptor bisphenol A on mammary gland morphology and gene expression signature. The Journal of endocrinology, 196(1), 101–112. https://doi.org/10.1677/JOE-07-0056

Murray, T. J., Maffini, M. V., Ucci, A. A., Sonnenschein, C., & Soto, A. M. (2007). Induction of mammary gland ductal hyperplasias and carcinoma in situ following fetal bisphenol A exposure. Reproductive toxicology (Elmsford, N.Y.), 23(3), 383–390. https://doi.org/10.1016/j.reprotox.2006.10.002

Ning, G., Bi, Y., Wang, T., Xu, M., Xu, Y., Huang, Y., Li, M., Li, X., Wang, W., Chen, Y., Wu, Y., Hou, J., Song, A., Liu, Y., & Lai, S. (2011). Relationship of urinary bisphenol A concentration to risk for prevalent type 2 diabetes in Chinese adults: a cross-sectional analysis. Annals of internal medicine, 155(6), 368–374. https://doi.org/10.7326/0003-4819-155-6-201109200-00005

Olsén, L., Lind, L., & Lind, P. M. (2012). Associations between circulating levels of bisphenol A and phthalate metabolites and coronary risk in the elderly. Ecotoxicology and environmental safety, 80, 179–183. https://doi.org/10.1016/j.ecoenv.2012.02.023

Padmanabhan, V., Siefert, K., Ransom, S., Johnson, T., Pinkerton, J., Anderson, L., Tao, L., & Kannan, K. (2008). Maternal bisphenol-A levels at delivery: a looming problem?. Journal of perinatology : official journal of the California Perinatal Association, 28(4), 258–263. https://doi.org/10.1038/sj.jp.7211913

Perera, F., Vishnevetsky, J., Herbstman, J. B., Calafat, A. M., Xiong, W., Rauh, V., & Wang, S. (2012). Prenatal bisphenol a exposure and child behavior in an inner-city cohort. Environmental health perspectives, 120(8), 1190–1194. https://doi.org/10.1289/ehp.1104492

Philippat, C., Mortamais, M., Chevrier, C., Petit, C., Calafat, A. M., Ye, X., Silva, M. J., Brambilla, C., Pin, I., Charles, M. A., Cordier, S., & Slama, R. (2012). Exposure to phthalates and phenols during pregnancy and offspring size at birth. Environmental health perspectives, 120(3), 464–470. https://doi.org/10.1289/ehp.1103634

Prins, G. S., Tang, W. Y., Belmonte, J., & Ho, S. M. (2008). Developmental exposure to bisphenol A increases prostate cancer susceptibility in adult rats: epigenetic mode of action is implicated. Fertility and sterility, 89(2 Suppl), e41. https://doi.org/10.1016/j.fertnstert.2007.12.023

Rochester, J. R. (2013). Bisphenol A and human health: a review of the literature. Reproductive toxicology (Elmsford, N.Y.), 42, 132–155. https://doi.org/10.1016/j.reprotox.2013.08.008

Rochester, J. R., & Bolden, A. L. (2015). Bisphenol S and F: A Systematic Review and Comparison of the Hormonal Activity of Bisphenol A Substitutes. Environmental health perspectives, 123(7), 643–650. https://doi.org/10.1289/ehp.1408989

Rogers, J. A., Metz, L., & Yong, V. W. (2013). Review: Endocrine disrupting chemicals and immune responses: a focus on bisphenol-A and its potential mechanisms. Molecular immunology, 53(4), 421–430. https://doi.org/10.1016/j.molimm.2012.09.013

Rudel, R. A., Gray, J. M., Engel, C. L., Rawsthorne, T. W., Dodson, R. E., Ackerman, J. M., Rizzo, J., Nudelman, J. L., & Brody, J. G. (2011). Food packaging and bisphenol A and bis(2-ethyhexyl) phthalate exposure: findings from a dietary intervention. Environmental health perspectives, 119(7), 914–920. https://doi.org/10.1289/ehp.1003170

Schecter, A., Malik, N., Haffner, D., Smith, S., Harris, T. R., Paepke, O., & Birnbaum, L. (2010). Bisphenol A (BPA) in U.S. food. Environmental science & technology, 44(24), 9425–9430. https://doi.org/10.1021/es102785d

Shankar, A., & Teppala, S. (2011). Relationship between urinary bisphenol A levels and diabetes mellitus. The Journal of clinical endocrinology and metabolism, 96(12), 3822–3826. https://doi.org/10.1210/jc.2011-1682

Shankar, A., & Teppala, S. (2012). Urinary bisphenol A and hypertension in a multiethnic sample of US adults. Journal of environmental and public health, 2012, 481641. https://doi.org/10.1155/2012/481641

Shankar, A., Teppala, S., & Sabanayagam, C. (2012). Urinary bisphenol a levels and measures of obesity: results from the national health and nutrition examination survey 2003-2008. ISRN endocrinology, 2012, 965243. https://doi.org/10.5402/2012/965243

Soto, A. M., Vandenberg, L. N., Maffini, M. V., & Sonnenschein, C. (2008). Does breast cancer start in the womb?. Basic & clinical pharmacology & toxicology, 102(2), 125–133. https://doi.org/10.1111/j.1742-7843.2007.00165.x

Spanier, A. J., Kahn, R. S., Kunselman, A. R., Hornung, R., Xu, Y., Calafat, A. M., & Lanphear, B. P. (2012). Prenatal exposure to bisphenol A and child wheeze from birth to 3 years of age. Environmental health perspectives, 120(6), 916–920. https://doi.org/10.1289/ehp.1104175

Srivastava, S., Gupta, P., Chandolia, A., & Alam, I. (2015). Bisphenol A: a threat to human health?. Journal of environmental health, 77(6), 20–26.

Sugiura-Ogasawara, M., Ozaki, Y., Sonta, S., Makino, T., & Suzumori, K. (2005). Exposure to bisphenol A is associated with recurrent miscarriage. Human reproduction (Oxford, England), 20(8), 2325–2329. https://doi.org/10.1093/humrep/deh888

Takeuchi, T., Tsutsumi, O., Ikezuki, Y., Takai, Y., & Taketani, Y. (2004). Positive relationship between androgen and the endocrine disruptor, bisphenol A, in normal women and women with ovarian dysfunction. Endocrine journal, 51(2), 165–169. https://doi.org/10.1507/endocrj.51.165

Tharp, A. P., Maffini, M. V., Hunt, P. A., VandeVoort, C. A., Sonnenschein, C., & Soto, A. M. (2012). Bisphenol A alters the development of the rhesus monkey mammary gland. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 109(21), 8190–8195. https://doi.org/10.1073/pnas.1120488109

Trasande, L., Attina, T. M., & Blustein, J. (2012). Association between urinary bisphenol A concentration and obesity prevalence in children and adolescents. JAMA, 308(11), 1113–1121. https://doi.org/10.1001/2012.jama.11461

Vom Saal, F. S., Nagel, S. C., Coe, B. L., Angle, B. M., & Taylor, J. A. (2012). The estrogenic endocrine disrupting chemical bisphenol A (BPA) and obesity. Molecular and cellular endocrinology, 354(1-2), 74–84. https://doi.org/10.1016/j.mce.2012.01.001

Wang, F., Hua, J., Chen, M., Xia, Y., Zhang, Q., Zhao, R., Zhou, W., Zhang, Z., & Wang, B. (2012). High urinary bisphenol A concentrations in workers and possible laboratory abnormalities. Occupational and environmental medicine, 69(9), 679–684. https://doi.org/10.1136/oemed-2011-100529

Wang, H. X., Zhou, Y., Tang, C. X., Wu, J. G., Chen, Y., & Jiang, Q. W. (2012). Association between bisphenol A exposure and body mass index in Chinese school children: a cross-sectional study. Environmental health : a global access science source, 11, 79. https://doi.org/10.1186/1476-069X-11-79

Wang, T., Li, M., Chen, B., Xu, M., Xu, Y., Huang, Y., Lu, J., Chen, Y., Wang, W., Li, X., Liu, Y., Bi, Y., Lai, S., & Ning, G. (2012). Urinary bisphenol A (BPA) concentration associates with obesity and insulin resistance. The Journal of clinical endocrinology and metabolism, 97(2), E223–E227. https://doi.org/10.1210/jc.2011-1989

Wang, T., Lu, J., Xu, M., Xu, Y., Li, M., Liu, Y., Tian, X., Chen, Y., Dai, M., Wang, W., Lai, S., Bi, Y., & Ning, G. (2013). Urinary bisphenol a concentration and thyroid function in Chinese adults. Epidemiology (Cambridge, Mass.), 24(2), 295–302. https://doi.org/10.1097/EDE.0b013e318280e02f

World Health Organization & Food and Agriculture Organization of the United Nations. (‎2011)‎. Joint FAO/WHO expert meeting to review toxicological and health aspects of bisphenol A : final report, including report of stakeholder meeting on bisphenol A, 1-5 November 2010, Ottawa, Canada. World Health Organization.